Jugo na drva
Jul 20, 2004 – 02:24 Аутор: [mr_W]
[summary]Inzenjer Anton Peterka se nije zbunio zbog nestasice benzina na pumpama, odmah je svoj "jugo" prilagodio novom gorivu koga ima svuda... Verovali ili ne "jugo 45" pored benzina kao gorivo moze da koristi i drva....[/summary]
- Nije to nov izum, tehnologija je stara 125 godina, samo je shodno prilikama ponovo primenjiva, kaze rudarski inzenjer Anton Peterka iz Zeleznika, konstruktor i vlasnik pomenutog auta na drva.
U cilindricno "furunce" stane oko 35 kg drva dovoljnih da se prede oko 145 km Iako za danasnje vreme izgleda pomalo neverovatno, sve do pedesetih godina bilo je kamiona i autobusa na nasim cestama koji su pokretani upravo na "sauggas" uz pomoc drva.
- Princip se zasniva na nepotpunom sagorevanju drveta, objasnjava inz. Peterka, kome je iskustvo steceno u rudarskim oknima sirom Srbije, pre nego sto je stigao u direkciju za proizvodnju uglja EPS-a u Beogradu, bilo od velike koristi.
- Zbog nedovoljne kolicine vazduha stvaraju se gasovi: ugljen-monoksid, koji je osnovno gorivo, vodonik i metan. Dobijena mesavina gasa je zapaljiva isto kao i benzinske pare.
A da bi se auto pokrenuo potrebno je zaloziti ga. To je i razlog sto se "jugo" lako uocava na ulici zbog neobicnog oklopa. Cela konstrukcija, teska sezdesetak kilograma, napravljena je od celicnog lima.
- Deo u kome gore drva se sastoji od dva cilindra, opisuje Peterka. U unutrasnji deo se stavljaju drva i on je sa pet dizni povezan sa spoljasnjim iz koga gas ide u filtere. Na srednjem delu cilindra nalazi se otvor kroz koji se bakljom potpali vatra. U sistemu mora biti uspostavljen vakuum, pa se otvori kroz koje se ubacuju drva i cisti pepeo zatvaraju poklopcima skinutim sa kanti za mleko, koji su ovde zbog dobrog dihtovanja nasli novu primenu - objasnjava konstruktor.
Gas se u filterima cisti od fizickih necistoca - prasine i hladi tako da sa 250 do 300 stepeni Celzijusovih do motora stigne ohladen na 25 do 30 stepeni.
- Jugo je najprikladniji za prepravku, dodaje nas sagovornik, jer ima dovoljno prostora kod motora da se smesti ventilator koji se pokrece strujom iz akumulatora, povuce gas iz cilindricne "furune". Kada smesa postane zapaljiva, sto se lako proveri upaljacem, ventilator se iskljuci i stavi deo u kome se gas mesa sa vazduhom u odnosu jedan prema jedan i poput benzinskih para iz karburatora, koji se ovde skida, pokrece motor. Gas nije pod pritiskom vec se proces odvija u sistemu vakuuma.
Jedina izmena je "mesalica" za gas koja se stavlja umesto karburatora Ono sto posebno fascinira je potrosnja i razlika u ceni izmedu ova dva goriva.
- Umesto litra benzina trose se 2,5 kilograma drva, pri tom je cena kubika drva, u kome ima oko 600 kg, 50 maraka, a na 100 km sagori 20 kg. Racunica je prosta a u zavisnosti od potrosnje benzina ustedi se i do 10 puta - precizan je inzenjer.
I to nije jedina prednost prilikom voznje - izduvni gasovi imaju mnogo manje stetnih komponenti i cadi, drugim recima okolina se manje zagaduje.
Zanimala nas je snaga motora i brzina ovog, verovatno i van granica nase zemlje, jedinstvenog auta na drva.
- Nasi benzinci rade na stepenu kompresije osam do 10, dizel motori od 17 do 22 a za ovaj gas bi idealno bilo da je od 12 do 13 stepeni.
- Drugo, gasna smesa ima oko 2590 kJ na metar kubni, dok benzinska ima 3344 kJ, zato je motor slabiji i umesto 45 konjskih snaga dostize od 27 do 28. Tako da ide oko 85 km na sat, doduse vozio sam i 110 km na sat ali na nizbrdici, dodaje u sali Peterka. Osim toga na sporiju voznju uticaj ima i otpor vazduha zbog narusene aerodinamike.
- Sve je to lepo ali nije komercijalno, dodaje sin Igor, masinski tehnicar, bez cije pomoci se Anton mozda i ne bi upustio u ovaj posao. Da bi se auto pokrenuo potrebno je posto se zalozi 15 do 20 minuta da se drvo razgori, a vecina vozaca navikla je da okrene kljuc u bravi i da motor odmah upali - podseca Igor.
U lozionik stane oko 30 do 35 kg drva sto je dovoljno da se prede od 140 do 145 km, ali ne sme sve da se sagori, mora stalno da ostane jedan sloj drva. Ukoliko se auto zaustavlja manje od sata ne isplati se gasiti motor, bolje je ostaviti ga da radi na leru a i jednostavnije je zbog potpale, savetuje Peterka.
Kako stvari stoje - cega nema bez njega se moze pa ni benzin nije nezamenjiv. U porodici Peterka smo se uverili da parola "Snadi se" i nije samo parola. Nedavno su u Beogradskom vodovodu skupi uvozni filteri zamenjeni njihovim inovacijama, koje ne samo da su jevtinije, vec su i bolje od uvoznih originala.
Preuzeto sa:http://www.medijaklub.cg.yu/zanimljivi/zanimljivi01-00/19-5.htm
- Nije to nov izum, tehnologija je stara 125 godina, samo je shodno prilikama ponovo primenjiva, kaze rudarski inzenjer Anton Peterka iz Zeleznika, konstruktor i vlasnik pomenutog auta na drva.
U cilindricno "furunce" stane oko 35 kg drva dovoljnih da se prede oko 145 km Iako za danasnje vreme izgleda pomalo neverovatno, sve do pedesetih godina bilo je kamiona i autobusa na nasim cestama koji su pokretani upravo na "sauggas" uz pomoc drva.
- Princip se zasniva na nepotpunom sagorevanju drveta, objasnjava inz. Peterka, kome je iskustvo steceno u rudarskim oknima sirom Srbije, pre nego sto je stigao u direkciju za proizvodnju uglja EPS-a u Beogradu, bilo od velike koristi.
- Zbog nedovoljne kolicine vazduha stvaraju se gasovi: ugljen-monoksid, koji je osnovno gorivo, vodonik i metan. Dobijena mesavina gasa je zapaljiva isto kao i benzinske pare.
A da bi se auto pokrenuo potrebno je zaloziti ga. To je i razlog sto se "jugo" lako uocava na ulici zbog neobicnog oklopa. Cela konstrukcija, teska sezdesetak kilograma, napravljena je od celicnog lima.
- Deo u kome gore drva se sastoji od dva cilindra, opisuje Peterka. U unutrasnji deo se stavljaju drva i on je sa pet dizni povezan sa spoljasnjim iz koga gas ide u filtere. Na srednjem delu cilindra nalazi se otvor kroz koji se bakljom potpali vatra. U sistemu mora biti uspostavljen vakuum, pa se otvori kroz koje se ubacuju drva i cisti pepeo zatvaraju poklopcima skinutim sa kanti za mleko, koji su ovde zbog dobrog dihtovanja nasli novu primenu - objasnjava konstruktor.
Gas se u filterima cisti od fizickih necistoca - prasine i hladi tako da sa 250 do 300 stepeni Celzijusovih do motora stigne ohladen na 25 do 30 stepeni.
- Jugo je najprikladniji za prepravku, dodaje nas sagovornik, jer ima dovoljno prostora kod motora da se smesti ventilator koji se pokrece strujom iz akumulatora, povuce gas iz cilindricne "furune". Kada smesa postane zapaljiva, sto se lako proveri upaljacem, ventilator se iskljuci i stavi deo u kome se gas mesa sa vazduhom u odnosu jedan prema jedan i poput benzinskih para iz karburatora, koji se ovde skida, pokrece motor. Gas nije pod pritiskom vec se proces odvija u sistemu vakuuma.
Jedina izmena je "mesalica" za gas koja se stavlja umesto karburatora Ono sto posebno fascinira je potrosnja i razlika u ceni izmedu ova dva goriva.
- Umesto litra benzina trose se 2,5 kilograma drva, pri tom je cena kubika drva, u kome ima oko 600 kg, 50 maraka, a na 100 km sagori 20 kg. Racunica je prosta a u zavisnosti od potrosnje benzina ustedi se i do 10 puta - precizan je inzenjer.
I to nije jedina prednost prilikom voznje - izduvni gasovi imaju mnogo manje stetnih komponenti i cadi, drugim recima okolina se manje zagaduje.
Zanimala nas je snaga motora i brzina ovog, verovatno i van granica nase zemlje, jedinstvenog auta na drva.
- Nasi benzinci rade na stepenu kompresije osam do 10, dizel motori od 17 do 22 a za ovaj gas bi idealno bilo da je od 12 do 13 stepeni.
- Drugo, gasna smesa ima oko 2590 kJ na metar kubni, dok benzinska ima 3344 kJ, zato je motor slabiji i umesto 45 konjskih snaga dostize od 27 do 28. Tako da ide oko 85 km na sat, doduse vozio sam i 110 km na sat ali na nizbrdici, dodaje u sali Peterka. Osim toga na sporiju voznju uticaj ima i otpor vazduha zbog narusene aerodinamike.
- Sve je to lepo ali nije komercijalno, dodaje sin Igor, masinski tehnicar, bez cije pomoci se Anton mozda i ne bi upustio u ovaj posao. Da bi se auto pokrenuo potrebno je posto se zalozi 15 do 20 minuta da se drvo razgori, a vecina vozaca navikla je da okrene kljuc u bravi i da motor odmah upali - podseca Igor.
U lozionik stane oko 30 do 35 kg drva sto je dovoljno da se prede od 140 do 145 km, ali ne sme sve da se sagori, mora stalno da ostane jedan sloj drva. Ukoliko se auto zaustavlja manje od sata ne isplati se gasiti motor, bolje je ostaviti ga da radi na leru a i jednostavnije je zbog potpale, savetuje Peterka.
Kako stvari stoje - cega nema bez njega se moze pa ni benzin nije nezamenjiv. U porodici Peterka smo se uverili da parola "Snadi se" i nije samo parola. Nedavno su u Beogradskom vodovodu skupi uvozni filteri zamenjeni njihovim inovacijama, koje ne samo da su jevtinije, vec su i bolje od uvoznih originala.
Preuzeto sa:http://www.medijaklub.cg.yu/zanimljivi/zanimljivi01-00/19-5.htm
Прикажи свих 14 коментара
[MilanV]:
Jun 28, 2005 – 22:02
[Domacica]:
Sep 19, 2005 – 18:45
[Миљан]:
Oct 22, 2005 – 20:15
Како се каже, докон 
и говеда крсти. Невиђена скаламерија.
[лаки]:
Mar 7, 2006 – 07:55
ма да који ће нам мој шуме 
[Nawandoo]:
Mar 7, 2006 – 08:47
ti paja i jare,seku nashe shume,zagadjuju nash vazduh.......... .
[заре_ИГРА]:
Sep 10, 2006 – 21:04
[Drdamuda]:
Oct 10, 2006 – 18:22
[CKOMI]:
Jun 23, 2007 – 01:16
Sto komentarisete a niste ni procitali opis covek lepo kaze i kolko trosi i da manje zagadjuje od benzina. A cak nema ni olova.
[romau]:
Jun 23, 2007 – 01:35
genije! 
[DZEREMI]:
Jul 3, 2007 – 00:25
Luda voznja jedan vozi drugi lozi iz gepeka i pravi rostilj usput extra 
