Meni ovde ništa nije čudno! Svi znamo kakva su nam groblja i na šta liče spomenici. Narod kao da se takmiči ko će veći i skuplji da napravi, još ako čovek umre mlad kao Zlatko rodibina mu navali pola kamenoloma na glavu, pregršt stihova i poruka (i to dosta košta) pa posle dvesta godina kukaju kako još nisu otplatili ni polovinu kamena,a o epitafu i da ne govorimo... 90% Srba leČi komplekse na nadgrobnim pločama. Ovo je pravo Serbovanje, nije za smeh već za kolektivnu psihoanalizu...
Postoji knjiga po imenu "Knjizevnost na groblju". Napisao je covek koji je prof. knjizevnosti (ime bi trebalo da potrazim, zaboravih!)! Nema fotografija ali je sakupio lep broj slicnih tekstualnih bisera po grobljima Beograda! Dakle, da li je tome mesto ovde ili ne.... cinjenica je da je to mnogi star fenomen a nekim tekstovima je prosto tesko ne nasmejati se! Tuzno je ali je tako!
Ima ovde mesta za polemiku. S jedne strane možda malo prelazi granicu dobrog ukusa, ali sa druge strane, smrt je naša svakodnevnica i treba naći mesta i da se sa njom našalimo. Crni humor je isto humor
Алал му вера.